Aktivnosti Alijanse protiv diskriminacije Roma predstavljene su i u kultnoj emisiji na romskom jeziku Them Rromano, na javnom servisu RTV Vojvodina 28. januara 2021. Emisiju, koja je realizovana u studiju RTV Vojvodine i putem ZOOM platforme, vodio je Petar Nikolić, urednik romske redakcije, koji je istakao da je ova emisija posvećena znanju i obrazovanju, vrednostima koje nemaju alternativu.
Kako je Nikolić na početku emisije istakao, potrebno je boriti se da budemo najbolji, u dijalogu je važno strpljenje. On je govorio o značaju dijaloga i komunikacije, da znamo da saslušamo jedni druge i pokažemo da razumemo da živimo u XXI veku i da smo nešto naučili od sukoba u XX veku, u kojima je stradalo romsko stanovništvo. Kako je istakao Nikolić, najveća diskriminacija od 1945. u Evropi je prema Romima, zato je bitno voditi dijalog tamo gde mu je mesto – u sistemu.
Petar Antić - projektni menadžer Nemačke organizacije za saradnju GIZ, podsetio je na prvu kampanju koju je GIZ podržao, pod nazivom „Upoznaj, ne sudi“, koja je upravo išla u pravcu upoznavanja i dijaloga.
„Uzrok diskriminacije Roma je nepoznavanje romske populacije. Upoznajmo se da bismo se razumeli, da ne gradimo svoje stavove na osnovu nekih stereotipa ili na osnovu ideja kako neko ima određen karakter.“, istakao je Antić i dodao da je neophodno graditi odnos građana prema institucijama kroz poverenje.
Antić se osvrnuo na Izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti iz 2020. godine, po kome se u delu istraživanja položaja romske manjine svaki četvrti učesnik istraživanja (26%) izjasnio da smatra da ima lično iskustvo diskriminacije, dok svaki drugi (54%) izjavljuje da ni on, ni neko od njegovih članova porodice, nije bio diskriminisan. Gotovo polovina (48%) učesnika ankete je sasvim sigurna da postoji institucija za zaštitu od diskriminacije, dok je udeo neobaveštenih o mehanizmima zaštite nešto veći (52%). Među onima koji su obavešteni o postojanju institucije za zaštitu od diskriminacije, naveli su da se nisu obraćali za zaštitu.
„Prema istraživanjima Poverenice, veliki broj građana ne bi reagovao u slučaju diskriminacije, a kada govorimo o romskoj populaciji, ono što je važno je da, prema Istraživanju percepcije Roma o diskriminaciji, 52% građana romske nacionalnosti ne poznaje mehanizme zaštite od diskriminacije, što govori da je potrebno podizati svest kod Roma o mehanizmima, upoznavati ih, raditi na terenu, uključivati aktiviste. Upravo zbog toga je GIZ podržao Alijansu protiv diskriminacije Roma da organizuje kampanju usmerenu ka romskoj populaciji sa ciljem podizanja njihove svesti i upoznavanja sa mehanizmima protiv diskriminacije.“, kazao je Antić i dodao da je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti primila mali broj pritužbi na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti, ali su među njima najbrojnije pritužbe Roma.
„Mnogo veći broj bi bio da se Romi zaista reaguju. Koristim priliku i pozivam sve građane, koji misle da su diskriminisani da iskoriste instituciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i sve druge mehanizme, da reaguju. To je jedini način.“, istakao je Antić.
Nenad Vladisavljev iz Alijanse protiv diskriminacije Roma predstavio je aktivnosti Alijanse u okviru Kampanje za osnaživanje romske zajednice za suzbijanje diskriminacije.
„Alijansa protiv diskriminacije Roma je savez udruženja – 9 organizacija iz devet regiona, okupljenih 2019. godine oko činjenice da žrtvama diskriminacije nedostaje mreža podrške. Ljudi nisu sigurni kome da se obrate, nedostaje posmatračka misija koja će posmatrati šta se dešava na terenu, beležiti slučajeve diskriminacije, nuditi odgovore i tražiti reakciju sistema. Mi u Alijansi imamo pravnu službu koja pruža podršku ljudima ukoliko smatraju da su diskriminisani ili nisu sigurni, da su, možda, žrtve zločina iz mržnje, što je već krivično delo. Ljudi mogu preko našeg sajta da se jave, da razgovaraju sa pravnikom, provere, vide koji su mehanizmi za zaštitu... I romskoj zajednici i organizacijama nedostaju određeni kapaciteti i razumevanje problema u celosti, i zato smo i tražili podršku donatora, što je GIZ prepoznao i odgovorio na naš zahtev da i sami dobijemo podršku ljudi na terenu.
Imamo devet takozvanih monitora. To su ljudi koji odlaze u romska naselja, razgovaraju sa ljudima da vide da li postoji neki slučaj diskriminacije. Ovim organizacijama i tim monitorima ljudi mogu da se jave. Između ostalog, monitori organizuju infosesije. Do sada ih je organizovano preko 20 u ovih devet gradova, i tu je prisustvovalo više od 550 korisnika koji su mogli da čuju šta je a šta nije diskriminacija i kako da reaguju ukoliko se dogodi i šta mogu da očekuju.
Alijansa je odgovor na probleme, Romi sami nisu svesni mogućnosti da ukoliko smatraju da su žrtve diskriminacije i govora mržnje kome da se obrate. Nisu ljudi ni sigurni da li je to diskriminacija, to je jedan problem, drugi problem je velika etnička distanca prema romskoj zajednici...“ kazao je Vladisavljev i dodao da je najvažnije da se mladi druže jer lakše uspostavljaju i održavaju komunikaciju nego zreli ljudi.
„To je put da se ljudi bolje upoznaju, vide koliko su slični i razumeju onu drugu stranu i različite stavove koje imaju po nekim pitanjima. Najbolji put za razbijanje predrasuda i stereotipa, koji prethode diskriminaciji jeste da se ljudi upoznaju, saslušaju jedni druge, razgovaraju i imaju zajedničke aktivnosti. Živimo u vremenu gde je sve manje dijaloga i razgovora, te koristimo posredne kanale komunikacije. Ova emisija upravo tome služi, da ljudi preko javnog servisa upoznaju Rome, vide da su to ljudi sa istim problemima kao i svi ostali...“ istakao je Vladisavljev.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković složila se sa Petrom Antićem da je glavni uzrok diskriminacije međusobno nepoznavanje građana, ili pravljenje da se ne poznajemo.
„Svi smo mi samo ljudi i međusobno zavisimo jedni od drugih, kao što je pokazala i ova Kovid – kriza i krajnje je vreme da otklonimo tu predrasudu u glavi. To je prvi način, i to je na kulturološkom nivou jer je kultura ta koja nas određuje i najbitniji je segment u stanju naše svesti, koji najviše utiče na naše živote. Drugi, ne manje važan segment je funkcionisanje institucija. Oni treba da budu adresa. Da li su uvek – nisu. To ostavlja gorak ukus kod svakog građanina, kada naiđe na selektivnu pravdu. To se našim sugrađanima, Romkinjama i Romima često dešavalo da nailaze na drugačiji tretman. To znam jer vodim instituciju kojoj se građani obraćaju upravo zbog nejednakog tretmana i naše iskustvo pokazuje da su Romi i Romkinje izloženi svim vidovima posredne i neposredne diskriminacije u svim segmentima društvenog života.“ istakla je Poverenica.
Ona kaže da se tokom prakse pokazalo da su najveći problemi neadekvatni uslovi života u neformalnim naseljima.
„Imali smo u praksi slučajeve prinudnog iseljavanja i slučajeve segregacije, koji su sve ređi, u oblasti stanovanja i obrazovanja, a u poslednje vreme naročito je prisutan trend diskriminacije na društvenim mrežama - uvredljivo i ponižavajuće postupanje i, u najtežim slučajevima, govor mržnje i uvredljivi grafiti po romsku zajednicu - to kaže praksa. Najveći napredak je u obrazovanju, a tako to treba i da bude, jer ne možemo da govorimo o ravnopravnosti bez jednakih uslova za obrazovanje. Oni još uvek nisu jednaki ali tu imamo najveći pomak počevši od predškolskog i osnovnog obrazovanja gde je mnogo veći procenat upisa i smanjenje napuštanja školovanja. Naravno, i to je nedovoljno jer moramo imati nultu toleranciju na napuštanje školovanja, ali imamo i mnogo veći broj upisa romskih studenata na fakultete i više škole. Posebno me raduje što naša istraživanja o odnosu građana i građanki prema diskriminaciji, koja radimo svake treće godine, pokazuju da više od 80% naših građana podržava mere afirmativne akcije. Ranije je postojao veći otpor, jer se smatralo da neko nekome nešto tu uzima, a ne da se radi o suštinski nejednakim startnim pozicijama i drago mi je da se to promenilo u svesti naših ljudi.“, istakla je Poverenica.
Govoreći o institucijama, Janković je istakla da su naučili da rade zajedno, ali ima puno prostora za unapređenje.
„Mi nismo zadoovljni, pre svega, brzinom implementacije naših preporuka. Stalno je nešto preče od ljudi. Procenat postupanja po našim preporukama je visok, od 80 do 90%, i mnogo toga se radi, ali još nije dovoljno. Moramo imati strpljenja, ne mogu stvari preko noći da se reše. Mnogo toga se uradilo, ali je došlo vreme za jednu novu dinamiku, da se rešavanje egzistencijalnih pitanja ubrza.“
Petar Nikolić je istakao da u Srbiji ima oko 600 romskih naselja i da su ljudi iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zalazili vrlo često u ta naselja, razgovarali o ranim brakovima, imunizaciji, planiranju porodice...
„Nedovoljno smo po naseljima, naročito u prošloj godini koja je bila puna izazova te smo ređe odlazili u romska naselja. Rani brakovi imaju nejednak tretamn, institucije se različito odnose prema dečijim brakovima kada se radi o romskim zajednicama i većinskom stanovništvu. To je kompleksan problem koji se ne radi iz kancelarije, jer se još uvek veliki broj romskih devojčica udaje u detinjstvu ili adolescenciji i to još uvek ne nailazi na odgovor institucija, mada nije jednostavno za rešavanje. Tu su od nemerljivog značaja organizacije civilnog društva koje se bave time, naročito ženske romske aktivistkinje. Ne možete na tome da radite sami i upravo tu dolazi do izražaja ona međuzavisnost sa početka priče, jer niko bolje ne poznaje samu zajednicu od onih koji iz nje dolaze.“, istakla je Janković i dodala da je internacionalizacija važna, kao i da javno razgovaramo i pronalazimo trajna rešenja. Ona je napomenula da u njenoj kancelariji radi jedan od predstavnika romske nacionalne manjine, koji je mnogo pomogao u razumevanju kulturoloških razlika.
„Vi kao instutucija morate da odražavate nacionalni sastav stanovništva, iako nije obaveza. Moj kolega je dozvolio da se javno govori o njegovoj nacionalnosti, jako je važno da vidite da se može raditi u državnoj instituciji, važno je videti ljude na ekranu, ja bih volela da vidim mladog Roma ili Romkinju koji vodi program, vodi emisiju, da to bude nešto sasvim normalno i da se ne prepričava kao svetsko čudo što se čovek neke druge nacionalnosti nalazi na nekom mestu.“
Kristina Todorović, pravnica Alijanse protiv diskriminacije Roma govorila je na panel diskusiji o radu monitora na terenu i zabelezenim slučajevima diskriminacije i govora mržnje.
„Ne smemo da ćutimo, potrebno je puno strpljenja, da se bavimo ovom temom i prevaziđemo izazove koji nam stoje na putu. Značajno je što projekat postoji, budući da je neophodno da se ovo naše znanje i iskustvo prelije do svih članova našeg društva, da se odlazi na teren i zato je formiran Tim monitora, koji se direktno bave ljudima u zajednici. Oni ljudima objašnjavaju šta je diskriminacija a šta nije, šta je govor mržnje a šta zločin iz mržnje. Osim terminološkog dela, kroz primere iz naše desetogodišnje prakse trudimo se da im objasnimo kako to u praksi izgleda. Svesni smo da imamo zakone, da smo usvojili različite međunarodne konvencije koje nas obavezuju da poštujemo principe ravnopravnosti, ali svi dobro znamo da u praksi, na terenu, situacija nije baš takva kao što piše u našim pozitivnim propisima, te je potrebno da reaguju i institucije. Kroz šestodnevne treninge objasnili smo osnovne principe, kako to izgleda u praksi i ukazali smo im na to kako mogu da zaštite ili da ostvare neka svoja prava koja su povređena od strane nekog državnog organa. Objasnili smo im kako se ide na sud, kada se ide na sud, šta radi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na koji način mogu da se obrate njoj, kako sudu, koji su neophodni uslovi... Monitori na terenu, pored toga što informišu, prikupljaju podatke o slučajevima diskriminacije, a prijavljen je i najozbiljniji problem – zločin iz mržnje.“
Gordana Simonović Veljković, medijska stručnjakina Alijanse na projektu Kampanja protiv diskriminacije Roma, govorila je o odnosu medija prema romskoj zajednici u Srbiji.
„Vrlo je važno dati glas obespravljenima, ali je bitno i na koji način to uraditi. Centar za istraživanje javnih politika je u aprilu 2014. objavio analizu izveštavanja medija o Romima i Romkinjama i najinteresantnije je što se stalno ponavljalo da je u pitanju „faktografija bez konteksta“. Romska ženska mreža već duži vremenski period prati medije tokom svojih kampanja, i rezultati ovog praćenja potvrđuju da se radi upravo o suvim informacijama bez konteksta. Ne možete znati šta se dešava u zajednici sedeći u kancelariji. Morate da izađete na teren i vidite šta se tamo dešava, ne možete davati informacije koje stignu u formi saopštenja, koliko god relevantni bili izvori, a da ne odete u zajednicu u kojoj se to dešava, za koju su informacije vezane, da ne uzmete u obzir ljude, njihov doživljaj, emocije i priču.“, rekla je Simonović – Veljković i dodala da je Alijansa tokom 2021. godine više puta reagovala na različite slučajeve diskriminacije.
„Kada je nekolicini momaka romske nacionalnosti u Smederevskoj Palanci zabranjen ulazak u diskoteku, Alijansa je reagovala saopštenjem, svi su mediji to preneli, reagovale su i institucije, ali me zanima da li je bilo novinara ili redakcije koja se zainteresovala da izađe na teren i malo dublje istraži tu priču.“
Na pitanje koliko je važno zadržati profesionalizam i ne podleći senzacionalizmu Simonović – Veljković je rekla da je to veoma važno, jer upravo senzacionalizam podgreva stereotipe, predrasude i netrpeljivost koji su veliki problem i da se senzacionalistički pristupa i kada se izveštava o negativnim pojavama u jednoj zajednici, ali i o pozitivnim pojavama.
„Čini mi se da je ključ rešenja negde na lokalu. Moramo da zađemo u naše male zajednice. Koliko se često dešava da u romsko naselje novinar dođe a da to nije Đurđevdan ili Svetski dan Roma, da vidi šta se tamo radi, da se ljudi upoznaju, jer smo već od kolega čuli da je nepoznavanje uzrok diskriminacije... Mi se ne poznajemo međusobno. Retke su redakcije u kojima imamo Rome kao kolege, izuzev kada se radi projektno. Trebalo bi da napravimo neku strategiju, da naša struka krene da malo više radi na tim pitanjima, ali i da dobijemo kolege romske nacionalnosti. Čak i da fakulteti odrade svoj deo posla, da daju pripadajući značaj nedskriminatornom izveštavanju, na lokalu imamo ljude koji u medije ne dolaze sa tih fakulteta, uvek su tu zaposleni ljudi iz različitih struka koji nemaju znanje potrebno za rad sa marginalizovanim grupama. Tu su ključ nevladine organizacije, tu je bitna saradnja i obrazovanje mladih kolega koji tek ulaze u ovaj posao - da znaju kako izveštavati, da prihvate i prigrle manjinske zajednice i da to izveštavanje bude onakvo kakvo treba da bude: nepristrasno, zasnovano na činjenicama i da uzima u obzir i kontekst o kome govorimo, jer nemamo svi iste polazne tačke, iste uslove i mora da se sagleda čitava slika.“
U diskusiju se uključila i Radmila Nešić, predsednica Udruženja građana Ternipe iz Pirota, koja je pozdravila učesnike Panela i istakla da je Alijansa je otpor strahu romske zajednice i njihova snaga.
„Romi su godinama živeli u strahu, on i danas postoji, ali se kroz Alijansu stvara odbrambeni mehanizam, Mi smo ove godine predsedavajuća organizacija Alijanse, tako da smo preuzeli odgovornost za ovaj projekat zahvaljujući GIZ-u, i meni drago kada vidim naše saradnike, pravnice, novinare, ljude na terenu, mislim da imamo malo oružje i ovom prilikom pozivam sve ostale organizacije da se priključe Alijansi kako bismo omasovili i osnažili pokret i imali odgovor na taj strah koji godinama se nalazi među romskom zajednicom. Rome treba osnažiti da se bore za svoja prava. Multisektorska saradnja je veoma bitna, kao što je rekla poverenica.
Moram da se složim sa njom kada kaže da nije zadovoljna. S’ jedne strane kao Alijansa reagujemo, Poverenica i Zaštitnik građana su ti koji odmah reaguju, pruže podršku, ali kasnije, kada treba da se donese konačna odluka, kada je tu Ministartsvo unutrašnjih poslova, pravosuđe, sud, e tu je problem. Sam sistem kasni u primeni preporuka koje daju Zaštitnik i Poverenica. Moramo biti malo efikasniji, zato kažem da želim da Alijansa bude još brojnija, pozivam organizacije da nam se pridruže, institucije da nam budu podrška i ceo sistem da reaguje pravovremeno a ne da kasni sa odgovorima i reakcijama.“, naglasila je Nešić.
Panel diskusiju zaključila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je istakla da je veoma važno da saslušamo jedni druge i da je ovaj događaj pravi način za takvu komunikaciju.
„Može bolje, naravno. Inače, bilo šta u ljudskom svetu ima smisao tek ako priznaje čoveka kao najveću vrednost. Mislim da nije bilo boljeg načina da se ova godina privodi kraju od jednog ovakvog dijaloga, mislim da je ovo jedna od onih emisija koje dodaju pravu vrednost i rasvetljavaju ove pojave na pravi način. Mislim da je ovo vreme buke u kome jedni druge uopšte ne čujemo. Ljudi ponekad pričaju iste stvari, ali u tom nadmetanju ko će biti glasniji oni se uopšte ne čuju. Mi postojimo da bismo služili i slušali. Za to nas plaćaju građani Republike Srbije. Mislim da to često zaboravljaju državni službenici i funkcioneri, da postojimo zbog građana, ima još uvek neadekvatnog odnosa, razni su razlozi... Previše toga je prisutno u javnosti što predstavlja jedno neljudsko ponašanje gde vi, koji postojite zbog građana, a uopšte niste spremni da čujete niti da rešavate probleme, ili čak ima jednog i dalje dosta prisutnog narativa „Samo ne u mojoj smeni“, „Ovo nije za mene“... „
U okviru Panel diskusije prikazan je video „Reaguj, ne ćuti – prijavi diskriminaciju!“, koji je poverenica komentarisala kao sjajan prilog koji odlično oslikava situaciju i pokazuje da biznis i ljudska prava nisu na suprotnim stranama, nego na pravim - ako i jedan i drugi pojam doživljavamo na pravi način.
